mislila sam da je samo moja mama, iz neke ljubavi prema francuskom jeziku, koji me je uzaludno terala da naučim, ovo jelo ovako zvala
neki dan su me deca molila da ga napravim, u prisustvu prijateljice, koja je, na moje veliko zaprepašćenje, znala o čemu se radi
verovatno svi znaju, ali pa šta, napisaću ipak ovaj post sa setom za nekim starim vremenima u kojima smo bili bezbrižniji, samim tim što smo bili deca, u nekoj zemlji koja postoji samo još u našim mislima, i na unutrašnjim koricama rokovnika koji mi je tata doneo iz banke u kojoj je radio, a u koji već dvadesetak godina skupljam recepte
jelo je jednostavno za pripremu, liči na musaku od krompira - zapravo na ono što ovde zovemo musakom, samo umesto mlevenog mesa ređaju se kuvana jaja i kobasice sečene na ploške
u mojoj omiljenoj mesari Piljan koja prodaje samo piletinu, kupila sam zaista finu pileću kobasicu, a ostale sastojke svi obično imamo u frižideru
krompir se oljušti i iseče na ploške
možete ga skuvati, da bi pečenje u rerni bilo kraće, ja to ne radim, em me mrzi da prljam još jedan lonac, em mi se čini, voda će popiti sve hranljive sastojke iz krompira, a onda ću je baciti... šteta zar ne?
jaja se skuvaju i ohlade, pa se i ona i kobasice iseku na ploške
ređa se red krompira red jaja i kobasica
završi se sa slojem krompira
i gurne u rernu dok krompir ne bude pečen
zalije se kao musaka, sa pavlakom u koju je razmićeno jaje i malo brašna ili kukuruznog skroba, tj. gustina
napravila sam jelo u jednoj malenoj vatrostalnoj posudi, baš kako se sećam da smo pravili tada, nekih davnih sedamdesetih, u manjim porcijama, samo za taj dan, za taj ručak
i nekako mi je nedostajalo sve to vreme... eh starost neumitno dolazi, a sa njom i sećanja na bezbrižne dane kod bake i dede, obroke koji su se jeli na brzinu, između dve posete igraonici koju smo zvali: Idem napolje... u beskrajno dugim danima raspusta u kojima smo pili 'limunadu' u poslastičarnici pravljenu od limontusa ili zeleni fla-vor-aid kod kuće
da li se neko seća?
